Prehrambena Industrija - Srbija

Da li srpske industrije hleba i peciva mogu da konkurišu velikim evropskim igračima?

Na taj način Srbija dobija mogućnost da prevaziđe deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni ovim artiklima do koga je došlo lane i da za nekoliko godina povrati suficit. U 2019. godini je uvoz hleba i pekarskih proizvoda povećan je za oko 60 odsto u odnosu isti period prethodne.

- Nekoliko naših većih industrijskih pekara nabavlja linije koje će im obezbediti veliku proizvodnju pekarskih proizvoda tehnikom "parbejking", što znači da su delimično pečeni, pa zamrznuti i spremni za transport - ističe za "Novosti" predsednik Unije pekara Srbije, Zoran Pralica. - Ovo će drastično da poveća naš izvoz i možemo da očekujemo da se u naredne dve do tri godine vratimo na pozicije kada smo više ovih artikala plasirali na druga tržišta nego što smo ih uvozili.

Ta oprema je, kako kaže, veoma skupa, ali podiže konkurentnost domaćih proizvođača. Na ovaj način se smanjuju troškovi proizvodnje jer nema velikog učešća radne snage, koja je, inače, deficitarna, a asortiman artikala se proširuje.

Dodaje da tako možemo da napravimo jeftiniji proizvod koji će sa cenom biti konkurentan na tržištu EU. Trenutno su u toku pregovori sa predstavnicima nekih afričkih zemalja i država na Bliskom istoku za izvoz ovih artikala.

- Na primer, samo delegacija iz Libije, koja je učestvovala u poslovnim dogovorima, bila je zainteresovana za mesečni uvoz 100 tona hleba i pekarskih proizvoda, što bi na godišnjem nivou bilo 1.200 tona samo za jednog kupca - navodi Pralica. - Zemlje u okruženju već snabdevamo, a bićemo u mogućnosti i da se takmičimo na evropskom tržištu.

U Privrednoj komori Srbije objašnjavaju, za "Novosti", da je do deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni hleba i pekarskih proizvoda došlo lane, kada je uvoz povećan za oko 60 odsto u odnosu na isti period 2018. godine.

- Za prvih 11 meseci prošle godine uvezli smo za oko 7.000 tona više ovih proizvoda nego što smo izvezli - kaže za "Novosti" Aleksandar Bogunović iz PKS. - U tom periodu došlo je do rasta i uvoza i izvoza. Ukupno je u našu zemlju dopremljeno tih artikala u vrednosti oko 35 miliona evra, što je za oko 60 odsto više nego 2018. godine.

On dodaje da je u istom razdoblju Srbija plasirala na druga tržišta ovih proizvoda u visini oko 25 miliona evra što je količinsko povećanje od 13 odsto. Od 2014. do 2016. godine imali smo suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a naredne dve godine su uvoz i izvoz bili na istom nivou. Za sada, kako ističe Bogunović, ova situacija još uvek ne remeti tržište hleba i peciva u Srbiji, ali je neophodno da se u budućnosti prate svetski trendovi i nova tehnologija.

Trgovinski lanci dižu uvoz

Najveći deo uvoza pod kategorijom "hleb i pekarski proizvodi" odnosi se na različita peciva, specijalne, zapakovane vrste hleba sa produženim rokom trajanja, tost. Običnog hleba je u našu zemlju prošle godine ušlo 6.500 tona u vrednosti od 6,9 miliona evra. To je rast od skoro 200 odsto u odnosu na 2018. godinu, kada je taj iznos bio 3,2 miliona evra. Najviše hleba i pekarskih proizvoda je uvezeno za potrebe trgovinskih lanaca, hotela i restorana.

Kod nas najjeftiniji hleb

Više od 60 odsto uvezenih pekarskih proizvoda, tokom prvih 11 meseci prošle godine, došlo je iz Bugarske, Nemačke, Mađarske i Rumunije. Srbija je najviše ove artikle izvozila u BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, ali i Hrvatsku, Sloveniju i Austriju.

Naša zemlja ima najjeftiniji hleb u odnosu na okruženje i evropske zemlje. Godišnje se u Srbiji proizvede oko 200.000 tona vekni i pekarskih proizvoda, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Godišnja potrošnja je oko 90 kilograma po stanovniku.